happyflower

08.11.2018.

Zašto ne treba odustati?

Danas sam imala situaciju da smo druga "izvlacili" iz depresije.Nema curu i to ga sprječava da bude zadovoljan sobom.Izgubio je zadnju nit samopouzdanja. Možda sam bila i malo grublja nego što bih trebala.Znam da je povrijeđen i nesiguran,ali neke stvari mora shvatiti.Stvarno mi bude žao kada neko tako psihički padne. Ima više razloga zašto nikad ne treba odustajati: 1.Ljudi kada te vide slomljenog,još više žele da te slome, 2.Većina voli da gleda kako toneš, 3.Možda je to zadnja šansa za koju nisi bio trenutno spreman, 4.Ako odustaneš od samog sebe,odustaćeš od svega i 5.odustajanjem sam sebe ponižavaš. Mi ljudi smo po prirodi govna.Nisu svi ,ali većina jeste.Smije ti se u lice,a iza leđa te pravi budalom.Onoga trena kad kažeš "Odustajem",slobodno se zakopaj pod zemlju. Svako ima nešto što ga čini posebno srećnim.Nešto što ga ispunjava.Ka tome skreni misli.Sranja su sastavni dio ovozemaljskog života.Život je savršen samo kada ga takvim skrojiš. Ljudi,kada vam je loše nemojte odustajati.Samo se sjetite da se neko sladi vašom tugom.Za inat svima dignite glavu i pokažite kako se gazi do ciljeva.Čim vide vaš blistva stav i podignutu glavu,njihovo zadovoljstvo jenjava.Nestalo je.Uspjeli ste. Jebali ste im mater.Bravo.

02.11.2018.

November girl

Napokon novembar.Mjesec mog rođenja.Sada i zauvijek omiljeni period.Svaki novembar mi je ispunjen srećom.Hladnom vremenu se radujem kao malo dijete.Uskočim u nove čizme,obučem najljepšu jaknu i osvajam. Najviše volim kada me neko tako pozitivno iznenadi,neočekivano.Valjda sam navikla na krš ljude.Toliko se osjećam počastvovano kada mi neko ukaže poštovanje.Svakako,zaslužujem poštovanje.Zvuči egoistički,ali kada se dam 100% lijepo je čuti pohvalu.Motivacija. Moji danu su sve ispunjeniji.Ako nemam obaveza,imaću.Smisliću nešto.Besmisleno mi je sjediti i zamarati se glupostima.Iz čiste dosade sam počela zašivati dugmad koja su nekad i nekako otpala sa gardarobe. Ja sam baš nekad kao dvogodišnjakinja.Naručila sam torbe i stižu mi u ponedjeljak.Ne mogu dočekati.Možda nije do toga što mi se sviđaju.Možda je toga da plaćam parama koje sam ja zaradila.Nevjerovatno koliko je lijep osjećaj kupiti nešto znajući da plaćaš svojim parama. Jedino što se nikad neće promjeniti je moja veza.Smislim svađu i ne bude mi dosadno.Nisam romantik.Ubijam romatiku svaki put.Šteta.Ali još gore od toga mi je kad dečko krene sa patetikom.Baš pretjerano patetiše.Sledeči put kad me pita "Nedostajem li ti? ."Značim li ti?" Voliš li me više nego prije?" majke mi odgovaraću mu pred komisijom.Nije pitanje samo po sebi patetčno,ali postaje kada se ponavlja svaki dan. Samo čekam da pljusne neka dobra kiša.Tada sam najsrećnija.

30.10.2018.

Nezadovoljstvo i tuga

Zaboravila sam na blog.Totalno.Toliko mi se stvari dešava i onda mi nestane inspiracije za pisanje. Ja spadam u one koji su baš,baš osjećajni.Više je mana,nego vrlina.Pogode me sitnice,a opet krupne stvari mi ne znače mnogo.Dovoljna je jedna rečenica da mi pokvari dan.Oduvijek je tako,samo sada skrenem misli na nešto pozitivnije.Proće to sve. Najgore što se može uraditi u takvoj situaciji je razmišljanje.Zašto ja,a kako to? I naravno,možda sam ja kriva? Ne nisam ja kriva.Ljudi su govna.Ja nisam kriva što je neko derište sa 25 godina.Naravno da nisam zaslužila.Ali dobro,sve su to samo lekcije.Nisu ljudi toliko zlonamjerni koliko su nezadovoljni.Iz nezadovoljstva sve potiče.Ako nešto nije kako treba,utiči da se to promjeni.Najlakše je prekrstiti ruke i kukati nad zlom sudbinom.Svi smo krojači svoje sreće i sudbine. Osmijeh na lice.Novi je dan.Juče je prošlo,a sutra tek dolazi.Dođu tako dani kad je jednostavno sve sranje.E onda ti dođe neko mnogo drag i izvuče te iz kreveta.Kaže ti"Ko je tebi dopustio da budeš neraspoložena?" Puši ga tugo.

01.10.2018.

Pogled kao žilet

Ono kad ti krene sve kako treba i utripuješ da je život savršen.Onda ćiribu-ćiriba.Šega,šala pošalica.(Što bi rekli moji školski drugovi) Trudim se uvijek biti dobra prema svakom.Naravno svakom ko zasluži.Da budem osoba od povjerenja.Ona koja će uskočiti kad zatreba pomoć.Ne tražim ništa zauzvrat,samo lijepu riječ i malo dobrog društva i razgovora. Ovaj usrani,da izvinite,oktobar je počeo naopako.Dakle,imala sam mnogo posla i nemam baš vremena za sve.Nekad se posvetim nekom malo više.Ali sve je to na kraju podjednako,kad se sabere.I nisam imala vremena da odem do drage mi prijateljice.Nije da se poznajemo nešto dugo,ali recimo prijateljice.Skontale smo se ipak.Danas u prolazu sam joj mahnula.Žurila sam ali sam mahnula srdačno.Ipak je i to neki način pozdravljanja.Ne mašem svakom.Gleda u mene kao tele.Ni ćao ni uzvraćeno mahanje.Samo ništa.Pogled neki kao da gleda smrtnog neprjatelja.Pa jebem ti mater.Eto. Prvobitno sma htjela prići,bi mi glupo.Kada sam vidjela reakciju bilo mi je drago što nisam prišla.Ispala sam sebična jer sam mislila na sebe i nisam je stigla vidjeti prethodnih dana. Ne mogu reći da sam se iskulirala i da me bolilo uvo nije.Neke stvari znaju da zabole.Malo me posle tog pogleda steglo u grudima.Kao da sam primila metak.Čitav dan mislim o tome.Zanima me razlog i prišla bih da pitam zašto,jebeno zašto.Neću.Ponos mi neda.Znam da ništa loše nisam uradila. Kopka me strašno.Lagala bi kada bih rekla da mi nije krivo.Jeste i to baš.Samo,jedno veliko ništa.Proće me.Prošlo je i gore. Redovno mi se kada sam srećna desi da se razočaram.Krene me,ali me onda obori.Nema veze,idem dalje.Kruna je na glavi. Za kraj ,opet,JEBEM TI MATER. Ps. Gori je njen pogled od moje psovke.


Stariji postovi

happyflower
<< 11/2018 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930