happyflower

15.08.2018.

Nakon kratke pauze

Prolaze tako mjeseci,ma nisam trepnula i već je avgust.Šta sam radila,gdje sam bila?Ne znam majke mi. Sve sam kao nešto planirala.Ma džaba je.Onaj gore samo kuje planove,nemam ja tu nikakvog uticaja.I naravno da nisam nigdje otišla.Ali nema veze.Ne žalim se.Meni je i ovako dobro.Imam s kim popričati,imam s kim kafu popiti,malo da se pohvalim i požalim.Sve je dobro dok s kim imam da podijelim kako sam provela dan i da mogu dobiti zagrljaj.To neću platiti,a cijeniću više od skupocjenog poklona. Ne želim nikom da se namećem.Ne moram smarati ljude da bi s nekim mogla da se družim.Ko hoćr,ko neće ne mora.Pojavile su se dvije cure u mom životu.Jednoj je 22,a jednoj 28.I za divno čudo divno se slažemo.Skontale smo se i među nama vlada nevjerovatno poštovanje i mir.Sve se riješava lijepim riječima i iskrenošću. Mene je teško izbaciti iz kreveta.Ali kada me zovnu u 10 sati da dođem do kafića ,ja dođem.Redovno se blamiram,ali to je njima tako simpatično.Kažu da sam mala gospožađa. Sve je to super ,ali naravno da nisam zaboravila dugogodišnje prijatelje.Naću za sve vremena.Najružnije što može neko da uradi je da se okrene nečem novom,zapostavljajaći one koji su dugogodišnji prijatelji. Lijepo je znati da te neko prihvati takvog kakav jesi.Prihvatiš i mane i vrline.Pa to je život.Prilagođavanje.Ne možeš nikog promjeniti,samo možež da ga prihvatiš i baš takvog voliš.

25.07.2018.

A ona i dalje ista...

Bila jednom jedna djevojka.Nije imala prepoznatljive fizičke osobine.Čas je plava,čas je crna,duge kose i ponekad kratke muške frizure.Dakle,bila jednom jedna djevojka koja je radila šta god joj srce poželi. Uvijek namsijana,dotjerana.I kad je tužna,to se na njoj nije vidjelo. Prošla je kroz sve.Kroz smrti,velike tuge,velike radosti.Njena prva ljubav je mnogo povrijedila,ali nastavila je dalje.Za sljedećeg momka se udala.Naizgled,sretnija nego ikad. Kako se udala tako je napustila svoj gradić.Od nje ni traga ni glasa.Niko ne zna gdje je.Kao da je u zemlju propala.Ono malo prijatelja što je imala,davno su je zaboravili.Na jednom mjestu je sigurno bila,u zaboravu. Došle su i krvave devedesete.Pred sam kraj građanskog rata,grupa klinaca našla zakopano pismo na vrhu vidikovca.To je bilo oproštajno pismo.Nije navedeno ni ime ni prezime.Samo razlozi oproštaja od grada,od ljudi i svega onog što je dotad činilo njen život.Jedino pismo koje privuklo pažnju javnosti.Pismo je iz 1979,misterizna djevojka je imala 21 godinu..Jedan od dječaka je sačuvao pismo i godinama nakon rata priložio muzeju.To pismo je postalo simbol gubitka mladosti. U decembru 2003 godine,pojavljuje se ona.Miroljubivo je tražila direktora muzeja.Gledala je minutama izloženo pismo i suze su joj krenule,kao i svakom koji je do tad pročitao bar pola sadržaja. Predstavila se i zatražila je da uzme pismo u ruke.Nije htjela da ga nosi sa sobom,smatrala je to lošom srećom.Direktor je htio napraviti konferenciju za štampu,da je svi upoznaju.Nije bilo potrebe za tim,nije htjela da se izlaže javnosti. Niko nije primjetio ništa.Djevojka je i dalje ostala misterija.A na vratima je stajao čuvar i rekao "I dalje si ista."Nije se ni okrenula.Prepoznala je taj glas.Njen prvi dečko koji joj napravio pakao od života.Skot.

21.07.2018.

Sedmica po sedmica

Ovi dani su mu bili okej.Onako zanimljivi.Sutra je nedelja i zatvaramo ovaj krug.Ni prevelike sreće ni prevelike tuge. Malo mi je žao što se više ne bacam u borbu sa životom.Što nekad ne udarim glavom od zid. Oko mene ima toliko priča i dešavanja.Svi su u nekoj zavadi,niko ni sa kim ne priča.Niko nikog ne podnosi.Onda se sve vrati na staro.Opet se grle,umiluju.I opet svi bolje prođu nego ja.Ja sam budala.Dam 100% od sebe,pa na kraju ništa.Onaj ko je bio loš opet je dobar,ja sam samo pijun koji je ispao iz igre. Jedna stvar koja me usrećuje ovih dana je šminkanje.Uzmem šminkam sebe,nekog drugog,ma nebitno.Baš se osjećam super kad vidim da mi ide. Još nije kasno da mi se neko usere u život.Još malo više od 24 sata.Pa da čekam.... Sutra samo ležim,odmaram.Gledam svoj ćeif.Pa bar je nedelja dan za odmaranje glave.

20.07.2018.

Šamar realnosti

Sve je došlo na svoje.Preživila sam i zatvaranje radnje i oprostila se od svega.Krenula sam dalje.Moje komšinice su divne,ja sam i dalje mezimče ulice. Kako ponekad odem da ih vidim,možda pomognem u njihovim radnjama,upućena sam u sve."Zaklela se Zemlja raju,da se tajne sve saznaju".Ova moja Bosna je već pokrenula postupak.Pa da krenemo.... Uvijek sam se pitala zašto me gospođa N. ne gotivi.Gospođa N. je vlasica butika.Gotivila me s početka,ja kao novi kolačić bila sam slatka i simpatična.Stvari su se počele mjenjati posle mjesec dana.Nije mi bilo jasno,mada nije me baš ni zanimalo.Nebitan faktor u mom životu. Mnogo toga se promjenilo od 1 jula.Moja suvenirnica pod katancem.Raspad sistema kod gospođe N.Otpustila je radnicu.Radnicu za koju znam da je sve samo ne neodgovorna. Gospođa N. me ne gotivi zato što joj moja koleginica napunila glavu svakakvim stvarima.Pa eto,ispadoh debil teški.Kakav šamar realnosti. Ne mogu reći da mi je svejedno.Nije.Idemo dalje.Mene će ovo proći.Sutra ću šetati čistog obraza.Bog sve vidi.Čućemo se jednog dana,kada oborim svijet pod noge.


Stariji postovi

happyflower
<< 08/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031